Akcija za poboljšanje stambene podrške

U saradnji sa Brankom Brkić, sekretarom i stručnom službom Saveza slepeih Srbije pripremio sam nekoliko predloga amandmana na Predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Ove predloge smo uputili Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Odboru Narodne Skupštine za planiranje i izgradnju i nekim poslanicima. Ovoj akciji koja je vođena krajem novembra i početkom decembra prošle godine pridružila se i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: NOOIS). Naročito se angažovala Gordana Rajkov, koja je zadužena za sradnju sa Narodnom skupštinom.

Bezmalo, svi predlozi koji su izneti od strane Saveza slepih Srbije i NOOIS-a su prihvaćeni. Na taj način je tekst Zakona poboljšan u interesu osoba sa invaliditetom. U članu 3. tačka 44) je na predlog NOOIS-a ugrađena definicija osobe sa invaliditetom. Ova tačka glasi: „osoba sa invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete ili odrasla osoba koja ima dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili oštećenja vida i sluha i koja, u interakciji sa raznim preprekama u okruženju, ima teškoće u punom i efikasnom učešću u društvu na jednakoj osnovi sa drugima“.

Predlozi Saveza su se u celini odnosili na deo Zakona kojim se uređuje stambena podrška građanima koji nemaju rešeno stambeno pitanje. Da bismo Vam približili ovu materiju, najpre navodimo članove 88. i 89. U oba ova člana su ugrađeni predlozi Saveza:
„Pojam stambene podrške i osnovni principi
Član 88.
Stambena podrška je svaki oblik pomoći za stanovanje licu koje iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo.
Stambena podrška ostvaruje se kroz programe koji se definišu u skladu sa sledećim principima:
1) racionalnosti, u smislu da se stambena podrška pruža od nivoa koji može obezbediti sam korisnik do nivoa zadovoljenja njegove stambene potrebe, odnosno da se sa što manje sredstava postignu što bolji efekti po krajnjeg korisnika;
2) pravičnosti, u smislu dodele pomoći proporcionalno socijalnoj ugroženosti, odnosno da obim stambene podrške bude veći za korisnika koji je u težoj stambenoj i socijalnoj situaciji, a u slučaju osoba sa invaliditetom proporcionalno i stepenu invaliditeta;
3) finansijske održivosti, u smislu da se kroz program stambene podrške uložena sredstva u najvećoj mogućoj meri vrate kako bi se mogla koristiti za buduće programe stambene podrške;
4) socijalne održivosti, u smislu obezbeđivanja odgovarajućih mera socijalne zaštite tako da plaćanje svih troškova stanovanja ne ugrozi egzistenciju korisnika;
5) institucionalne održivosti, u smislu da se usled smanjenja troškova stanovanja korisnika ne ugrozi poslovanje neprofitne stambene organizacije koja tu stambenu podršku pruža;
6) transparentnosti tokova sredstava u programu stambene podrške, u smislu jasno prikazanih izvora finansiranja i uslova povraćaja sredstava po izvorima finansiranja, kao i prikaz svih subvencija i olakšica;
7) prostorno-urbanističke adekvatnosti u smislu blizine stambenih zgrada i porodičnih kuća iz programa stambene podrške postojećim stambenim zgradama i kompleksima, kao i drugim kompatibilnim namenama, saobraćajne dostupnosti i dostupnosti objektima javnih usluga, kao što su osnovne škole, dečje ustanove, zdravstvene ustanove, centri snabdevanja i drugo, kako ne bi došlo do prostorne segregacije stambenih zgrada i porodičnih kuća iz programa stambene podrške.
Korisnici i uslovi ostvarivanja stambene podrške
Korisnici stambene podrške
Član 89
Lice koje je državljanin Republike Srbije, a koje je bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana u smislu ovog zakona i koje ne može sopstvenim sredstvima da reši stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i svoje porodično domaćinstvo, može biti korisnik stambene podrške.
Lice bez stana je lice koje nema u svojini stan, odnosno porodičnu kuću na teritoriji Republike Srbije.
Lice bez odgovarajućeg stana je lice koje ima u svojini jedino stan ili porodičnu kuću koja ne zadovoljava najmanje jedan od uslova propisanih članom 90. ovog zakona.
Kategorije korisnika stambene podrške prema kojima se definišu programi stambene podrške su naročito:
1) beskućnik;
2) privremeni beskućnik, odnosno lice koje je ostalo bez stana ili su mu značajno narušeni uslovi stanovanja usled konstruktivne nestabilnosti objekta, odnosno usled elementarne ili druge nepogode, a koje nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu;
3) žrtva porodičnog nasilja bez stana ili odgovarajućeg stana, koja nema dovoljno sredstava da samostalno reši stambenu potrebu;
4) lice bez stana koje je korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć u smislu zakona koji uređuje socijalnu zaštitu;
5) lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana koje ima svojstvo borca I kategorije, kao i korisnik prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata;
6) lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana koje je osoba sa invaliditetom;
7) lice bez stana, odnosno bez odgovarajućeg stana, koje nema dovoljno sredstava da obezbedi stan na tržištu za sebe ili za sebe i svoje porodično domaćinstvo, odnosno da unapredi svoje uslove stanovanja;
8) lice sa zanimanjem koje je nedostajuće zanimanje i od interesa je za jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ državne uprave.
U postupku utvrđivanja da li je lice bez stana, pored dokaznih sredstava predviđenih zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, dostavlja se i izjava da podnosilac zahteva za stambenu podršku kao i članovi njegovog domaćinstva nemaju u svojini stan na teritoriji Republike Srbije, koja se daje pod krivičnom i materijalnom odgovornošću i na kojoj se potpis podnosioca zahteva overava u skladu sa zakonom kojim se vrši overa potpisa.“

I u naredna dva člana su ugrađeni predlozi Saveza. Ove članove, takođe, doslovno citiramo:
„Odgovarajući stan
Član 90
Odgovarajući stan u smislu ovog zakona je stan koji ispunjava uslove prema kriterijumu prostornih uslova, opremljenosti stana osnovnim instalacijama, konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, kao i zaštite od spoljnih klimatskih uticaja i zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja.
Prema kriterijumu prostornih uslova, u smislu stava 1. ovog člana, u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva odgovarajući stan je:
1) za jednočlano domaćinstvo – garsonjera ili jednosoban stan, neto korisne stambene površine od 22 m² do 30 m²;
2) za dvočlano domaćinstvo – jednosoban, jednoiposoban ili dvosoban stan, neto korisne stambene površine od 30 m² do 48 m²;
3) za tročlano domaćinstvo – jednoiposoban, dvosoban ili dvoiposoban stan, neto korisne stambene površine od 40 m² do 56 m²;
4) za četvoročlano domaćinstvo – dvosoban, dvoiposoban ili trosoban stan, neto korisne stambene površine od 50 m² do 64 m²;
5) za petočlano domaćinstvo – dvoiposoban, trosoban ili troiposoban stan, neto korisne stambene površine od 56 m² do 77 m²;
6) za šestočlano i veće domaćinstvo – trosoban, troiposoban ili četvorosoban stan, neto korisne stambene površine od 64 m² do 86 m².
Prema kriterijumu opremljenosti stana osnovnim instalacijama, u smislu stava 1. ovog člana, odgovarajući stan je stan koji je opremljen osnovnim vodovodnim, električnim i sanitarnim instalacijama, a kojima se obezbeđuje snabdevanje vodom za piće, električnom energijom i odvođenje otpadnih voda.
Prema kriterijumu konstruktivne sigurnosti i bezbednosti, u smislu stava 1. ovog člana, odgovarajući stan je stan koji ne predstavlja opasnost za život i zdravlje ljudi, odnosno nije sklon padu i nisu mu ugroženi konstruktivni elementi u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Prema kriterijumu zaštite od spoljašnjih klimatskih uticaja i zadovoljenja osnovnih higijenskih uslova stanovanja, u smislu stava 1. ovog člana, odgovarajući stan je stan koji je zaštićen od uticaja hladnoće, kiše, vetra i drugih nepovoljnih klimatskih uticaja, kao i koji je snabdeven dotokom prirodne svetlosti i zaštićen od vlage.
Da bi lice ostvarilo pravo na stambenu podršku u odnosu na kriterijum prostornih uslova stana, jedini stan koji ima u svojini, u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva, mora biti manje površine od minimuma površina navedenih u stavu 2. ovog člana.
Stambena podrška u smislu obezbeđenja odgovarajućeg stana prema kriterijumu prostornih uslova stana može se dati najviše do maksimuma površina navedenih u stavu 2. ovog člana.
U pogledu korisnika stambene podrške iz člana 89. stav 4. tač. 5) i 6), kao i u slučaju korisnika stambene podrške čiji je član domaćinstva osoba sa invaliditetom, odgovarajući stan mora ispunjavati uslove i u pogledu kriterijuma pristupačnosti stana s obzirom na vrstu i stepen invaliditeta.
Granice prihoda kao uslov za ostvarivanje prava na stambenu podršku
Član 91
U zavisnosti od vrste stambene podrške, pravo na rešavanje stambene potrebe ima jednočlano domaćinstvo čiji maksimalan prihod ne prelazi iznos od:
1) 0,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za unapređenje uslova stanovanja i pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće;
2) 1,2 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitni zakup ili dodelu stana ili porodične kuće;
3) 1,5 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave za neprofitnu kupovinu;
4) 0,7 prosečne zarade bez poreza i doprinosa u jedinici lokalne samouprave radi unapređenja energetskih svojstava stana.
Maksimalan prihod za višečlana domaćinstva, kao uslov za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana, obračunava se množenjem maksimalnog prihoda jednočlanog domaćinstvo za odgovarajuću vrstu stambene podrške iz stava 1. ovog člana sa koeficijentom (K) koji se izračunava po formuli K=1+Ox0,7+Dx0,5, gde je 1 – lice koje ostvaruje pravo na stambenu podršku, O – broj članova domaćinstva starosti preko 14 godina, a D – broj dece starosti do 14 godina (na primer: 1 odrasla osoba: K=1,0; 1 odrasla i 1 dete: K=1,5; 2 odrasle osobe: K=1,7; 2 odrasle osobe i 1 dete: K=2,2).
Prilikom utvrđivanja maksimalnih prihoda porodičnog domaćinstva osobama sa invaliditetom koeficijent se uvećava za dodatnih 0,5.
Pod prihodima iz stava 1. ovog člana smatraju se:
1) primanja i prihodi koji se ostvaruju u mesečnim iznosima i to zarada, odnosno plata ili naknada zarade, odnosno naknada plate, ugovora o delu, penzija;
2) prihod od registrovanog poljoprivrednog gazdinstva;
3) prihod po osnovu obavljanja registrovane preduzetničke delatnosti;
4) prihodi u vidu dobiti ili dividendi kroz članstvo u privrednom društvu;
5) drugi prihodi u skladu sa zakonom.
Pod prihodima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se primanja koja se ostvaruju po osnovu invaliditeta.
Prilikom utvrđivanja granice prihoda kao uslova za ostvarivanje prava na stambenu podršku uzima se prosečan mesečni prihod porodičnog domaćinstva ostvaren u periodu od šest meseci koji prethode mesecu u kome je raspisan javni poziv za dodelu stambene podrške.“
Iako u članu 92. nema odredaba od posebnog značaja za osobe sa invaliditetom, navodimo i ovaj član da bismo Vas upoznali o kakvoj stambenoj podršci je reč u ovom Zakonu:
„Vidovi stambene podrške
Član 92
Stambena podrška se ostvaruje kroz:
1) zakup stana;
2) kupovinu i drugi način sticanja prava svojine nad stanom ili porodičnom kućom;
3) unapređenje uslova stanovanja;
4) pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće;
5) stambeno zbrinjavanje.“
Izdvojili smo i član 102. jer je njime predviđena izvesna pogodnost za OSI:
„Pomoć za ozakonjenje stana ili porodične kuće kao vid stambene podrške
Član 102
Lice čiji maksimalni prihod, računajući i prihod članova njegovog porodičnog domaćinstva, ne prelazi granice utvrđene u članu 91. stav 1. tačka 1) i članu 91. stav 2. ovog zakona, a koje stanuje u stanu, odnosno porodičnoj kući na zemljištu u njegovoj svojini izgrađenoj suprotno zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata, može ostvariti pomoć za izradu tehničke i geodetske dokumentacije za ozakonjenje stana, odnosno porodične kuće.
Lice iz stava 1. ovog člana ne može ostvariti pomoć za ozakonjenje stana, odnosno porodične kuće, ukoliko on ili član njegovog porodičnog domaćinstva poseduje u svojini drugu nepokretnost čijom prodajom može ostvariti prihod u prosečnoj vrednosti odgovarajućeg stana iz člana 90. ovog zakona na teritoriji lokalne samouprave u kojoj stanuje.
Pomoć iz stava 1. ovog člana može ostvariti i lice koje zadovoljava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, a koje stanuje u porodičnoj kući izgrađenoj na zemljištu u svojini drugog lica, ukoliko prethodno sa vlasnikom zemljišta na odgovarajući način reguliše status na zemljištu neophodan za ozakonjenje njegove porodične kuće.
Lice iz st. 1. i 3. ovog člana može u postupku ozakonjenja porodične kuće da ostvari i pravo na stambenu podršku kroz oslobađanje od plaćanja takse za ozakonjenje ukoliko:
1) je samac i stariji je od 60 godina;
2) živi u dvočlanom domaćinstvu čija oba člana imaju preko 60 godina;
3) je samohrani roditelj sa decom mlađom od 18 godina;
4) domaćinstvo ima člana koji je osoba sa invaliditetom, odnosno člana domaćinstva koji je trajno radno nesposoban;
5) živi u domaćinstvu čiji nijedan član nije zaposlen.“
Verujemo da je veoma značajan i član 106. u kome se navode prioriteti u ostvarenju stambene podrške:
„Kriterijumi za utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške
Član 106
Utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške vrši se prvenstveno prema stambenom statusu (lice bez stana), odnosno uslovima stanovanja (lice bez odgovarajućeg stana), a potom i prema sledećim kriterijumima:
1) broj članova porodičnog domaćinstva korisnika stambene podrške;
2) zdravstveno stanje korisnika stambene podrške i članova njegovog domaćinstva;
3) invalidnost i telesno oštećenje korisnika stambene podrške i članova njegovog domaćinstva.
U određivanju reda prvenstva prednost imaju: lica sa dužim periodom stambene ugroženosti, odnosno lošijim uslovima stanovanja, dužim radnim stažom, porodice sa manjim brojem zaposlenih i većim brojem maloletnih lica i/ili sa članom domaćinstva koji je osoba sa invaliditetom, kao i korisnici usluga socijalne zaštite.
Prateća dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za dodelu stambene podrške sadrži podatke i dokumenta koji obuhvataju:
1) identifikacione podatke lica koje podnosi zahtev i članova njegovog porodičnog domaćinstva sa kojima rešava stambenu potrebu (ime i prezime, JMBG, adresa prebivališta, odnosno boravišta, dokaz o srodstvu);
2) podatke i dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost kriterijuma za ostvarivanja prava na stambenu podršku, a koji se odnose na uslove stanovanja u skladu sa članom 90. ovog zakona i prihode u skladu sa članom 91. ovog zakona;
3) podatke i dokumenta koja služe za utvrđivanje reda prvenstva, a koji se odnose na zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje, dužinu stambene ugroženosti, dokaz o nezaposlenosti i ostvarenom pravu na socijalnu zaštitu.
Ministar nadležan za poslove stanovanja bliže uređuje merila za utvrđivanje reda prvenstva za dodelu stambene podrške u skladu sa kriterijumima iz stava 1. ovog člana.
Na predlog ministra nadležnog za poslove stanovanja Vlada bliže uređuje merila za utvrđivanje reda prvenstva i način dodele stambene podrške zaposlenima kod korisnika stvari u javnoj svojini, odnosno kod nosioca prava korišćenja stvari u javnoj svojini u skladu sa kriterijumima iz stava 1. ovog člana.
Obrada podataka i korišćenje dokumenata iz stava 3. ovog člana vrši se isključivo u svrhu dodele stambene podrške u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, dok akti iz st. 4. i 5. ovog člana ne mogu propisivati potrebu davanja drugih podataka o ličnosti osim podataka iz stava 3. ovog člana.“
Veoma je važno da se zna, stambenu podršku treba da obezbede lokalne samouprave, odnosno opštine i gradovi. Podzakonskim aktima će se bliže regulisati ova materija. U celini posmatrano, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je usvojen krajem 2016. godine, a objavljen u Službenom glasniku RS 104/2016 je veoma značajan za veliki broj građana, naročito onih koji stanuju u stambenim zgradama, jer donosi niz novina u ovoj oblasti.
Bez obzira što nije realno očekivati da sve intervencije Saveza slepih Srbije i invalidskog pokreta uopšte budu uspešne kao u slučaju ovog Zakona, u Savezu i u NOOIS-u bi se moralo redovno pratiti donošenje novih zakona i drugih propisa od naročitog značaja za osobe sa invaliditetom i blagovremeno isticati argumentovane primedbe i predlozi na ove dokumente, polazeći od stvarnog interesa slepih i drugih OSI.

Dragiša Drobnjak

Nagrada „Filip Višnjić“ 2017. godine – poziv za davanje predloga

Počev od 1967. godine, Savez slepih Srbije dodeljuje Nagradu „Filip Višnjić“ kao svoje najviše priznanje. Nagrada je izraz posebnog priznanja i dodeljuje se pravnim i fizičkim licima za izuzetno značajne rezultate ostvarene u naučnom, umetničkom, stručnom i organizatorskom radu koji doprinosi društvenoj afirmaciji i rešavanju problema slepih i slabovidih.

Nagrada se dodeljuje krajem 2017. godine, a može je dobiti jedan pojedinca ili jedno pravno lice. Kriterijumi za dodeljivanje nagrade su utvrđeni Pravilnikom o odavanju priznanja u Savezu slepih Srbije koji se može naći na sajtu Saveza.

Pismeni predlog za Nagradu dostavlja se Savezu slepih Srbije, najkasnije do 1. novembra 2017. godine. Predlozi koji pristignu posle ovog roka ne mogu se uzimati u razmatranje.

U nastavku sledi spisak dosadašnjih dobitnika Nagrade:

1967
Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, Zemun
Ilija Brašanac, Novi Sad

1968
Klub slepih radnika, Zrenjanin
Mirko Mijatović, Beograd
Dr Milan Budimir, Beograd

1969
Beogradski šahovski klub slepih „Napredak“
Jovan Nikolić, Kačarevo

1970
Omer Marinkov, Novi Sad
Mihajlo Mihajlović, Šabac

1971
Pokrajinska konferencija Saveza slepih Vojvodine, Novi Sad
Dimitrije Ilić, Zemun

1972
Pokrajinska konferencija Saveza slepih Kosova, Priština
Pivač Krsta, Kula
Milisav Marić, selo Mačkat kod Užica

1973
Đorđe Žutić, Beograd
Vladislav Stefanović, Beograd
Miloš Jokić, Beograd

1974
Živorad Petronić, Beograd

1975
Zavod za izdavačku delatnost „Filip Višnjić“, Beograd
Vule Brašanac, BeogradMemet Kolona, Priština

1976
Zavod za rehabilitaciju slepih Osijek
Miodrag Matić, Beograd
Gorica Kotlar, Beograd
Petar Đorđević, Pančevo

1977
Dom slepih, Pančevo
Slavko Nikodijević, Smederevska Palanka

1978
Nagrada nije dodeljena

1979
Osnovna škola za zaštitu vida „Dragan Kovačević“, Beograd
Pavle Kontić, Ruma
Dragoslav Milovanović, Valjevo

1980
Vladeta Stojiljković, Kragujevac
Justina urošević, Beograd
Gustav Vlahov, Beograd
Milan Ordagić, Beograd

1981
Kabinet za očnu protetiku, Beograd
Miroslav Jovanović, Beograd
Mila Sudar, Beograd

1982
Biblioteka Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“, Beograd
Novak Ražnatović, Beograd
Milka Brkić, Čačak

1983
Dušica Bešir,Zemun
Lazar Petronijević, Kruševac

1984
Lujo Lovrić, Crikvenica
Konstantin Milosavljević, Velika Plana

1985
Vojislav Minić, Beograd
Bora Milinkov, Zrenjanin

1986
Božidar Bojković, Požarevac
Aleksandar Necić, Kruševac

1987
Ana Lukić, Beograd
Nada Zarić, Beograd

1989
Univerzitet u Beogradu
Radio-Beograd
Jagoš Đuretić, Beograd
Krsta Hristov, Zrenjanin

1991
Preduzeće za rehabilitaciju i zapošljavanje slepih „Sloga“
Prof. Dr Slobodan Vitanović, Beograd
Rifat Barjaktarević, Užice

1993
Medicinska škola „Beograd“, Beograd
Radomir Dimitrijević, Leskovac
Božidar Pavlović, Kragujevac

1995
Ljiljana Hercigonja, Beograd
Marko Đukanović, Beograd – posmrtno

1997
Dušanka Lukić Havelka, Beograd

1999
Ministarstvo kulture Srbije, Beograd
Milenko Čabarkapa, Beograd

2001
Vera Antić, Beograd
Pavle Luković, Smederevska Palanka

2003
Međuopštinska organizacija Saveza slepih Srbije Užice
Živadin Živanović, Beograd
Dragiša Damnjanović, Beograd

2005
Međuopštinska organizacija SSS Leskovac
Ljiljana Nikolić, Beograd
Miroslav Đorđević, Bor

2007
Bratislava Grujičić, Subotica
Milivoje Đokić, Leskovac

2009
Savez slepih Vojvodine, Novi Sad
Uroš Tadić, Novi Sad
Ranko Burić, Beograd

2011
Velimir Coković, Beograd

2013
Gradska organizacija slepih Novi Sad
Dragiša Drobnjak, Beograd
Antonije Marić, Beograd

2015
Međuopštinska organizacija Saveza slepih Srbije Zaječar
Milenko Karastanković, Kikinda
Milan Ćirović, Zrenjanin

Održana 3. redovna sednica Upravnog odbora Saveza slepih Srbije

Upravni odbor Saveza se već nekako po tradiciji sastaje neposredno pre kraja godine, kako je već poznato tada je intenziviran broj aktivnosti u okviru kojih se predstavljaju rezultati povodom krajajednogodišnjeg poslovnog ciklusa. Treba proglasiti pobednike književnog konkursa, nagradu najboljem učeniku i studentu i još mnogo toga. Treća redovna sednica Upravnog odbora održana je 15. decembra u prostorijama Saveza u Knez Mihailovoj ulici. Prisutni su bili svi članovi Upravnog odbora, Branka Brkić, sekretar Saveza slepih i Tanja Stojanović, radnik Stručne službe. Sednicu je otvorio Milan Stošić, predsednik Saveza, a Tanja Stojanović je podsetila na Dnevni red, koji su članovi Odbora dobili u materijalu za sednicu. Zapisnici (jedan sa prethodne sednice i drugi o telefonskom izjašnjavanju) usvojeni su uz vrlo kratku diskusiju.
Pre početka diskusije o izveštaju o radu Saveza između dve sednice, sekretar Branka Brkić je upoznala članove Odbora sa onim što se događalo posle davanja materijala na snimanje. Ovde pre svega treba istaći 10. decembar, dan požarevačke organizacije,čijem obeležavanju je prisustvovao predsednik Stošić, kao i radove oko novog studija, uključujući i pripreme za otvaranje istog. Treba istaći i slanje poziva medijima na predstavu Nušićeve „Ožalošćene porodice“ koju izvodi sedam slepih i slabovidih glumaca amatera i tri videća. Naravno, u ovom periodu značajno mesto zauzimaju i sastanci komisija i žirija za dodelu nagrada, ali o tome u drugim napisima u našem časopisu. U periodu između dve sednice, Savez je imao mnogo aktivnosti, kao što je uobičajeno za poslednji kvartal u godini. Tu je pre svega bila Akademija povodom 70 godina postojanja i rada Saveza koja je ocenjena kao uspešna i dobro organizovana, Taj deo je i medijski dobro propraćen, isto tako, pozitivno je ocenjen, i Muzički festival. O pomenutom muzičko kulturnom događaju nije izrečeno baš tako mnogo pohvala, ipak je konstatovano da je propusta bilo i da će ih uvek biti, ali da festival, do nedavno smotra ne izlazi iz okvira solidno organizovanih manifestacija. Zaključeno je da je dobro što se novosti sa manifestacija odmah plasiraju i na mejling liste i u časopise, kao i u druge medije, jer to je najbolji način da Savez pokaže šta i kako radi. Članovi Upravnog Odbora su naglasili da već sada (iako je naredni muzički festival tek za dve godine) treba razmisliti o imenovanju selektora za taj festival, jer je dosadašnji selektor pri poslednjem izboru kandidata napravio određene ustupke na štetu kvaliteta i talenta.
Selektore bi možda trebalo birati i među slepim stručnjacima, jer je svima jasno da slepi stručnjaci imaju šta da kažu na polju muzike, kao i to da ih više nije malo.
Pohvaljeno je i organizovanje Savetovanja u Kragujevcu. Apelovano je i na lokalne organizacije da ulože veći napor u svojim lokalnim sredinama i uspostave saradnju sa filijalama fonda PIO, kako bi se što pre realizovala rešenja za pomagala na koja članovi imaju pravo. Izveštaj o radu između dve sednice sa svim primedbama i komentarima je jednoglasno usvojen, a ponuda firme „Jugovideo“ da učestvuje u digitalizaciji zvučnih knjiga za sada je odbijena, jer su namenska sredstva dobijena projektima u te svrhe gottovo utrošena, budući da krajem godine ističu i rokovi za njihovu realizaciju. Ako Savez dobije još namenskih sredstava za te svrhe, može se razgovarati i o ponudama, ne samo ove, nego i drugih firmi.
U diskusiji o izveštaju o materijalno-finansijskom poslovanju za period januar-novembar 2016. godine konstatovano je da ova godina nije bila finansijski loša, da se mnogo ulagalo u obnovu zgrada, kao i da je duplo povećana pomoć organizacijama u odnosu na prošlu godinu. Ovoj tački prisustvovao je i Aleksa Aleksić, finansijski menadžer Saveza. On je uglavnom odgovarao na tehnička pitanja koja su mu postavljali članovi Odbora. Doneta je odluka da Jasmina Nikolić potpuno prelazi u „Tiflotehniku“ a da se Vlada Milojević, koji je do sad bio zadužen za održavanje informatičke opreme u Savezu i za obradu zvuka u „Albatros plusu“ zaposli po principu 50 :50, što znači da bi ga pola plaćao „Albatros plus“, a pola Savez Uz ovu odluku, finansijski izveštaj je u celosti prihvaćen. Usvojen je i privremeni finansijski plan do polovine 2017. godine, kao i nacrt Programa rada za 2017. godinu. Ovaj Program biće dat organizacijama na javnu raspravu, a o njemu će predlog Skupštini na usvajanje dati Upravni odbor na prvoj narednoj sednici.
U daljem toku sednice prema dnevnom redu Jelena Stojanović, koja je, imala i u Kragujevcu izlaganje na tu temu, ukratko je predstavila Strategiju za razvoj Saveza za period 2017-2020. Ona je Strategiju okarakterisala kao moderan dokument koji odražava moderna stremljenja Saveza, uključujući i to da je on reprezentativna organizacija slepih. Mada ima još vremena do Skupštine da se ta Strategija doradi, preovladava mišljenje da je uglavnom sve obuhvaćeno što se moglo obuhvatiti ovim dokumentom. Predložena Strategija je usvojena kao Nacrt predloga Skupštini, koji će biti poslat i na javnu raspravu organizacijama Saveza. Strategija sadrži i tabelu sa bilansom uspeha u proteklih pet godina, što je dobro naročito kad se traže donacije od stranih donatora.
Izmenjen je Pravilnik o dodeli nagrada na književnom konkursu, tačnije njegov član 10, gde se sada kaže da o visini nagrada odluku donosi Upravni odbor u skladu sa mogućnostima (ranije su se nagrade određivale prema prosečnom ličnom dohotku). Usvojeni su i izveštaji Žirija 37. književnog konkursa Saveza slepih Srbije i Komisije za dodelu nagrade najboljem učeniku i studentu. Doneta je odluka da nagrade za književni konkurs ostanu na nivou prošlogodišnjih nagrada (20 hiljada za prvu, 15 za drugu, a 10 za treću nagradu), a istaknuto je da su se članovi žirija za Književni konkurs svog honorara odrekli. Što se tiče nagrade najboljem učeniku i studentu, odlučeno je da svih petoro nagrađenih dobiju po 20 hiljada dinara. Opširnije izveštaje o odluci Žirija za Književni konkurs odnosno Komisije za dodelu nagrade najboljem učeniku i studentu možete pročitati u našem časopisu.
Radnicima Biblioteke Borisu Dončiću i Marti Banda produžen je ugovor, pošto je prethodni istekao 10. decembra, kao i Zorici Savić, koja radi na poslovima spremačice. Sekretar Branka Brkić je još jednom naglasila da je Stručnoj službi Saveza hitno potreban pravnik, pa bez obzira da li ga angažovali kao stalno ili povremeno zaposlenog. Budući da je Dragiši Drobnjaku isteklo angažovanje pravnog savetnika Saveza, a on tu aktivnost ne može nastaviti zbog zdravstvenih razloga, mišljenje Upravnog odbora je da treba tražiti nekoga putem javnih radova. Doneta je odluka da članarina u Savezu i Biblioteci kao i pretplata na časopise Saveza ostanu iste kao i prošle godine. I članovi Komisije za popis imovine ostali su isti kao i prošle godine: Žarko Đurović, Violeta Banković i Svetlana Nikolić.
Kad je reč o narednim zadacima, Branka Brkić je upoznala članove Odbora sa pripremama za svečanost povodom kraja poslovne godine, kao i za svečano otvaranje novog studija u Jevrejskoj 24. Takođe je podsetila da zbog isteka petogodišnjeg perioda važenja knjižica za povlašćenu vožnju, predstoji zamena blizu 6 hiljada knjižica. Na ovim poslovima biće angažovana četiri zaposlena u službi Saveza kao što je bilo i u toku predhodnog postupka zamene. Doneta je odluka da se ukine Odbor za sistematiku Brajevog pisma, odnosno da se isti transformiše u Odbor za Brajevo pismo. Na čelu tog Odbora predloženo je da bude mr Ranko Burić. Odlučeno je da se pristupi stvaranju baze podataka za slepe i slabovide, pored baze svih osoba sa invaliditetom koju je već napravilo Ministarstvo rada i NOOIS, za koju i Savez šalje svoje podatke. Upravni odbor je ovlastio Branku Brkić, sekretara, Jelenu Stojanović, potpredsednika i poverenika za informisanje i Gorana Pećanca, glavnog i odgovornog urednika glasila, da radi na osnivanju elektronskog časopisa koji bi bio otprilike nešto kao „Dodir“ ranije. Na kraju sednice, kao što to uvek biva, Upravni odbor je dodelio sredstva organizacijama i pojedincima koji su poslali molbe, a koje je Odbor smatrao opravdanim.

Sekretar
Branka Brkić

Svečanost povodom kraja poslovne 2016. godine

U sredu, 28. decembra, u Domu vojske, održana je tradicionalna svečanost povodom kraja poslovne godine, koju Savez slepih Srbije organizuje na kraju svake kalendarske godine. To je prilika da se odaju priznanja zaslužnima za uspešan rad Saveza i proglase pobednici Književnog konkursa i najbolji učenici i studenti. Svečanost je otvorio predsednik Saveza Milan Stošić, istakavši da Savez i slepi mogu biti zadovoljni postignutim rezultatima u ovoj godini i izrazio nadu da će još bolje biti u narednoj, naročito kad je u pitanju usvajanje Zakona o invalidskim organizacijama, od koga ove organizacije mnogo očekuju.
Na Književnom konkursu, prvo mesto iz oblasti poezije osvojila je Natalija Mijić sa ciklusom pesama „Putokazi“. Druga je bila Jagoda Žđik iz Nakova sa pesmama „Pod krošnjom“ i „U decembru“. Treće mesto osvojila je Simonida Banjeglav za zbirku „Arte et marte“. Pohvaljeni su Jelka Bota iz Mokrina za pesme „Oko“ i „Duša“ i Aleksandar Soknić za pesmu „Pećina“. Kad su u pitanju pripovetke, prvo mesto osvojio je Dragan Popović Kuruzlija za priču „Tragovi“, drugi je bio Sreto Vučković iz Republike Srpske za priču „U bolnici“. Pohvaljen je Zlatomir Borovnica za priču „Kupari 78“ i „Šašavo prase“, kao i Aleksandar Soknić za priču „Slike iz detinjstva“. Nagrađen je roman pokojnog Nenada Ninčevića iz Subotice „Blizanci“, a pohvaljen roman Simonide Banjeglav „Asocijacije“. Tročlani žiri 37. Književnog konkura činili su: predsednik Dušan Gojkov, Dušan Varićak i Vladimir D. Janković, koji su učinili velikodušan gest odrekavši se svojih honorara.
Dodeljene su i nagrade najboljim učenicima i studentima. Od učenika osnovne škole, nagrade su dobili: Danica Cvetković iz Prokuplja, Aleksandar Sredojević iz Novog Sada i Milica Rakić iz Kruševca. Od učenika srednje škole, nagrađeni su Nemanja Crnatović i Sofija Đorđević, oboje iz Beograda, s tim što je Nemanja Crnatović u inkluzivnom obrazovanju, a Sofija pohađa školu „Veljko Ramadanović“. Nagrađeni student je Nikola Nikolić, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nagrade su donirali „Albatros plus“, Dragiša Drobnjak i Saveza slepih Srbije.
Proglašen je i najbolji saradnik časopisa za slepe. Ove godine to je Jelena Stojanović, potpredsednica Saveza i poverenik Upravnog odbora za informisanje.
I na kraju svečanosti dodeljene su i zahvalnice onim firmama i pojedincima koji su pomogli realizaciju aktivnosti Saveza u 2016. godini. To su: Ambasada Kanade, Sava Centar, Srpska pravoslavna crkva, Kladionica „Mocart“, Dr Moma Jakovljević, Radio televizija Srbije, Radio Beograd 1, Radio Beograd 202, Studio B, Radio S i S media portal, Internet radio „Snaga naroda“, Ansambl “Kolo”, Nedžt sokovi, Rauch Srbija i Dezert „Zorica“.
Svečanost je završena druženjem u restoranu Doma vojske uz živu muziku.