Mesec: decembar 2016.

Saopštenje Svetskog saveza slepih povodom Dana brajice, 4. januara 2017. godine

Značaj opismenjavanja na brajici

Toronto, Kanada: Četvrtog januara obeležavamo Svetski dan brajice i ogroman uticaj koji je izum Luja Braja imao na živote slepih širom sveta. Brajica je uvek bila i uvek će biti više nego samo sredstvo za slepe pojedince koji ga koriste. Brajica predstavlja kompetenciju, samostalnost i jednakost.
Brajica nije neki kod koji treba dešifrovati, nego je ona način čitanja i pisanja koji je po vrednosti jednak običnom pismu kojim se služe videći. Način na koji slepi i slabovidi razvijaju umeće pismenosti se možda razlikuje, ali je cilj isti: korišćenje čitanja, pisanja i drugih oblika pismenosti za prikupljanje i razumevanje neophodnih informacija i dostavljanje tih informacija.
Mnogo se toga promenilo otkad je izmišljena brajica, od pre skoro 200 godina, i u tehnologiji, i u obrazovnoj praksi. U današnje vreme, mnogi učenici i studenti imaju pristup raznim vrstama uređaja kao što su obnovljivi brajični redovi i/ili brajične beležnice (vrsta kompjutera namenjena korisnicima brajice). Brajične knjige koje se danas koriste često štampaju veoma brzi brajični emboseri (štampači) koji koriste softvere za prevođenje, koji prevode štampanu reč u brajične karaktere. Međutim, fundamentalni značaj brajice ostaje nepromenjen i ona ostaje značajna kao što je i bila.
Unutar zajednice slepih postoji opravdana zabrinutost da je manje podrške za učenje i korišćenje brajice, kao i ulaganje u nju, naročito kod edukatora i vlada, usled verovanju da tehnologije kao što su elektronske knjige, zvučne knjige i čitači ekrana mogu da zamene brajicu. Ovaj problem je briga celog sveta, i razvijenih i zemalja u razvoju, „Drugi formati kao što su zvučne knjige, koje su, uopšte gledano, jeftinije nego brajica, ne mogu da zamene brajicu i unapređenja kao što su noviji i dostupniji obnovljivi brajični redovi podržaće pismenost na brajici u budućnosti,“ rekao je Kevin Keri, novi predsednik Svetskog saveta za brajicu.
Mada su prednosti tehnologije dobrodošle, preporučujemo da se ta tehnologija koristi za veće korišćenje brajice, a ne za njenu zamenu. Dokazima je potvrđeno naše verovanje da oni koji imaju mogućnost da potpuno ovladaju veštinama brajice stiču bolju pismenost bolje obrazovanje i bolje rezultate na poslu nego oni čije se učenje u prvom redu odvija uz pomoć govorne tehnologije.
Pismenost – sposobnost čitanja i pisanja – od životne je važnosti za uspešno obrazovanje, karijeru i kvalitet života u današnjem svetu. Bilo da ste zabavljeni kakvom dobrom knjigom, ili da želite zabeležiti broj telefona, sastaviti spisak stvari koje treba da kupite, ili napisati izveštaj na računaru, biti pismen znači efektivno participirati kod kuće i u društvu.
Svetski savez slepih preporučuje da sva slepa i teško slabovida deca dobiju mogućnost da uče i postanu vični veštinama čitanja i pisanja brajice i da im instrukcije daju oni koji su veoma obučeni i kvalifikovani da daju nastavu iz brajice.
Takođe, preporučujemo da slepi i slabovidi imaju pristup što većem broju knjiga i publikacija na brajici koje su sada aktuelne. Ova preporuka može se postići delom i uz pomoć vlada koje će ratifikovati Sporazum iz Marakeša, koji omogućava izuzimanje od autorskih prava u cilju stvaranja više dostupnih knjiga i drugih radova koji podležu autorskim pravima i protoku takvog materijala i preko nacionalnih granica.

s engleskog preveo:
Goran Pećanac

Adaptiran studio za snimanje udžbenika i audio-knjiga u okviru Biblioteke Saveza slepih Srbije

Ministar pravde Nela Kuburović i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin 28. decembra 2016. godine svečano su otvorili adaptirani studio za snimanje udžbenika za učenike i studente i novih audio-knjiga u okviru Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“ u Jevrejskoj ulici u Beogradu.
Savez slepih Srbije je na Konkursu Ministarstva pravde za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (oportunitet) dobilo nešto više od 1,6 miliona dinara za adaptaciju studija.
Kuburović je tom prilikom rekla da je Konkurs bio raspisan početkom 2016. godine i da je ukupan iznos koji se dodeljivao bio veći od 350 miliona dinara.
Ona je napomenula da je najviše sredstava bilo izdvojeno za zdravstvene i prosvetne ustanove, a potom i za socijalne ustanove, gde je bilo 26 njih.
„Nadamo se da će svi imati prilike da ponovo konkurišu na Konkursu koje će Ministarstvo pravde objaviti početkom naredne godine, budući da su i tokom 2016. godine prikupljena velika sredstva po osnovu oportuniteta“, naglasila je Kuburović.
Ministar Vulin se zahvalio Ministarstvu pravde, jer je za potrebe socijalne zaštite izdvojeno 80 miliona dinara.
„To je ogroman novac i mi se radujemo što ćemo i u budućnosti moći da sarađujemo sa Ministarstvom pravde, kako bi ljudi kojima je pomoć najpotrebnija mogli da računaju na nju“, istakao je Vulin. Tehničko opremanje adaptiranog studija finansijski jepodržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić rekao je da je uz pomoć dva ministarstva obezbeđena najsavremenija tehnika i oprema za snimanje udžbenika i knjiga, što je veoma značajno za slepe, kojima je znanje najveća kompenzacija za nedostatak vida.
Biblioteka Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“ počela je sa radom 1971. godine, kao baštinik prethodnih institucija koje su se bavile poslom štampanja knjiga na Brajevom pismu i snimanjem audio-knjiga, a danas funkcioniše u sklopu Saveza slepih Srbije.

Saopštenje Svetskog saveza slepih povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom – 3. decembra

Svetski savez slepih

Borba protiv niske stope zaposlenosti slepih i slabovidih
– saopštenje za štampu povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, 3. decembra –

Toronto, Kanada: 3. decembar je dan kada ceo svet slavi osobe sa invaliditetom i njihovu punu i ravnopravnu uključenost u društvo. Tema Ujedinjenih nacija za ovu godinu je „Postizanje 17 ciljeva za budućnost koju želimo,“ a što se odnosi na ciljeve održivog razvoja. Ove ciljeve je usvojila Generalna skupština UN u septembru 2015. godine, a imaju nekoliko eksplicitnih referenci na osobe sa invaliditetom. U ciljevima održivog razvoja, ove reference obezbeđuju da će osobe sa invaliditetom biti uključene u glavne međunarodne razvojne tokove koji će trajati do 2030. Ovi ciljevi se bave čitavim nizom tema kao što su zdravlje, obrazovanje, mir i odnosi među polovima. Cilj br. 8 je: „Promovisanje podržanog, inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, punog i produktivnog zapošljavanja i pristojnih uslova rada za sve“. Ovaj cilj je i jedan od glavnih prioriteta za Svetski savez slepih.
Uprkos napretku u obrazovanju, rehabilitaciji, tehnologiji i društvenim stavovima, slepe i slabovide osobe su još uvek uglavnom nezaposlene u svim delovima sveta. U razvijenim zemljama, stopa zapošljavanja slepih je samo oko 25 posto, a u zemljama u razvoju, broj zaposlenih slepih pada ispod 10 procenata.
„Slepi i slabovidi žele da rade i sposobni su da rade. Jedina stvar koja ih u tome sprečava jeste nedostatak mogućnosti,“ rekao je dr Fredrik Šreder, predsednik Svetskog saveza slepih. On je dalje izjavio da je „slepima i slabovidima potreban pristup dobrom obrazovanju, asistivnim tehnologijama, i neko ko će im pružiti šansu da pokažu ono što mogu“.
Budućnost kakvu želi Svetski savez slepih je ona u kojoj će sve osobe sa invaliditetom, uključujući i slepe i slabovide, imati puni pristup unosnom zaposlenju, ravnopravno sa osobama bez invaliditeta. Da bismo postigli taj cilj, potrebno je da se suočimo sa preprekama koje i dalje sprečavaju slepe da se zaposle. Te prepreke još uvek uključuju i nedostatak Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom na radnom mestu ili u procesu zapošljavanja, nedostatak znanja potrebnog za podršku i/ili obuku slepih i slabovidih radnika i mnoge preostale stigme ili pogrešna shvatanja koja mnogi ljudi još uvek imaju prema slepim i slabovidim osobama kao što je uverenje da su slepe osobe manje sposobne nego njihovi videći vršnjaci ili da su skuplji nego drugi radnici.
Nedavna Ipsos studija sprovedena u Kanadi za Kanadski nacionalni institut za slepe (CNIB) pokazala je da bi 70 posto Kanađana biralo videćeg kandidata a ne slepog, čak i onda kad su oba kandidata jednako kvalifikovana Ovakve predrasude protiv zapošljavanja slepih nisu jedinstvene samo za Kanadu; nažalost, one su istinski globalni problem.
Za borbu protiv ovih prepreka i predrasuda, Svetski savez slepih ima vebsajt o zapošljavanju koji se zove Projekat Aspiro (Project Aspiro), koji je namenjen obezbeđivanju veština i resursa za slepe i slabovide učenike i tražioce posla, s ciljem da im pomognu da nađu posao. Na vebsajtu se takođe naglašava sveukupna uloga koju imaju poslodavci, a tu su i resursi za pomoć poslodavcima da zaposle i zadrže slepe i slabovide radnike.
Pored toga, Kanadski nacionalni institut za slepe je nedavno pokrenuo kampanju za zapošljavanje koja nosi naziv EmployAbility, koja sadrži korisne resurse i informacije i za one koji traže posao i za poslodavce.

Svetski savez slepih je globalna organizacija koja predstavlja oko 285 miliona ljudi širom sveta koji su slepi ili slabovidi. Članovi su organizacije koje vode slepi ljudi i govore sami u svoje ime i organizacije za slepe, u preko 190 zemalja, kao i međunarodne organizacije koje rade u domenu oštećenja vida.

s engleskog preveo:
Goran Pećanac