Brajevi štampači iz Japana stigli u Srbiju

Brajevi štampači iz Japana stigli u Srbiju

Od 14. do 17. maja, delegacija japanske firme „Nipon Telesoft“ boravila je u Srbiji i tom prilikom Savezu slepih Srbije isporučila 5 brajičnih štampača i 19 brajičnih redova. Delegaciju su činili: Hideaki Kaneko, direktor „Nipon Telesofta“, Jukiko Sato, menadžer, gospođa sa kojom smo kontaktirali sve vreme pisanja i realizacije projekta i koja je već jednom bila u poseti Savezu, te Andrea Šipić, „naše gore list“, devojka iz Sinja, koja u Njujorku radi za tu firmu.
Ideja o pisanju predloga projekta japanskoj ambasadi u Beogradu začela se u glavi dr Luke Joksimovića Barbata dok je bio sekretar Saveza. Nas dvojica smo napisali projekat i poslali ga ambasadi. Njegovo odobrenje i realizaciju dočekao sam i pomogao u sprovođenju istog u saradnji sa drugim sekretarom Saveza, Brankom Brkić. Ovim projektom je japanska ambasada od firme „Nipon telesoft“ kupila 5 brajičnih štampača i 19 brajičnih redova i donirala ih Savezu slepih Srbije. Po jedan Štampač je, u nedelju, 15 maja, instaliran u organizacijama Saveza slepih Srbije u Nišu odnosno Kragujevcu, dva su instalirana u Beogradu narednog dana, a još jedan – u utorak u Novom Sadu. Predstavnici firme „Nipon telesoft“ objasnili su na sva četiri mesta kako se rukuje štampačima, tj. održali osnovnu obuku koja je i bila predviđena projektom. Što se tiče brajičnih redova, oni će se najverovatnoje davati studentima na revers, kako bi mogli što lakše da dolaze do potrebne im literature.
Ovaj događaj bio je medijski propraćen i u Nišu i u Kragujevcu, a u Beogradu je, u Centru za medije, tim povodom održana i Konferencija za štampu na kojoj su govorili ambasador Japana Đuići Takaharu, predsednik Saveza Milan Stošić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, direktor „Nipon telesofta“ Hideaki Kaneko, dok je radnik u Biblioteci „DR Milan Budimir“ Boris Dončić ukratko objasnio šta predstavljaju brajični redovi. Za sve to vreme, jedan štampač je bio izložen, tako da su ga novinari mogli videti. O ovoj Konferenciji nećemo detaljnije govoriti, budući da ćemo je objaviti u celosti kao dodatak časopisu „Mozaik“.
Ovim putem još jednom se želimo zahvaliti, kako reče Njegova ekselencija gospodin ambasador Takaharu, vladi i narodu Japana, jer su prepoznali potrebu slepih u Srbiji da se brajica podigne na viši nivo od onoga na kome je sad, a sad je, to svi dobro znamo, u vrlo nezavidnom položaju.
Goran Pećanac

Slike

Brajev štampač DOG basic 32Brajev_štampač_Gemini_superMinistar Aleksandar Vulin sa donatorima iz japanaMinistar Aleksandar vulin donatori iz japana predsednik SSS Milan stošić

Savetovanje žena Vrnjačka banja 2016

Savetovanje žena – nikad bolje

Vrnjačka banja je mesto gde se sada već po tradiciji održavaju savetovanja, ona opšta i ona ženska, bar otkako su se Srbija i Crna Gora bratski podelile na dve države, pa se savetovanja slepih Srbije i Crne Gore više ne održavaju u Sutomoru. Ovogodišnje savetovanje slepih i slabovidih žena održano je od 13. i 14. maja ove godine, kako rekoh, u Vrnjačkoj banji, u hotelu „Breza“. Prisustvovao sam nekolikim savetovanjima žena, naravno kao izveštač za glasila slepih, ali ni na jednom nisam video da su žene tako otvoreno i tako spontano pričale o svojim problemima i iznosile uskustva sa kojima se susreću u životu.
Prvog dana Savetovanja 13. maja, rad je počeo negde oko 10 časova. Savetovanje je otvorio predsednik Saveza slepih Srbije Milan Stošić, On je istakao da skoro polovinu članstva u Savezu čine žene, te da Savez slepih, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja (koje je finansijski podržalo ovaj skup) nastoji da kroz ovakve skupove pomogne slepim ženama da istaknu svoje probleme,, kako bi se za njih onda mogla tražiti i rešenja. Naglasio je da Savez ove godine obeležava 70 godina svog postojanja i rada, što nije bio nimalo lak period za rad, obzirom da je to bio period mnogih istorijskih previranja, ali i period u kome je Savez nastojao da očuva i očuvao ulogu reprezentativne organizacije slepih. Žene u tom periodu nisu imale beznačajnu ulogu. Budući da su ove godine u Savezu izbori, on je istakao važnost učešća žena u radu organa i radnih tela Saveza i zahvalio svima na podršci tokom svih njegovih mandata i sada kad se kandiduje za naredni mandat. Nastavak Savetovanja vodila je, naravno, dama – Jelena Stojanović, potpredsednica Saveza.
Prvo izlaganje na Savetovanju imala je Marija Prčić, nutricionista-dijetetičar (kasnije sam se na njen račun šalio da je nutricionista-dijabetičar). Marija je slabovida, član je Međuopštinske organizacije Saveza slepih Srbije Kragujevac, a kao životni poziv odabrala je da se bavi ishranom, što nije baš nesrodno sa fizioterapijom, iz koje je znanja sticala u medicinskoj školi „Beograd“. Njeno izlaganje ne samo da je bilo dobro, nego je izazvalo i veliku pažnju žena, a u diskusiji je uzelo reč i nekoliko muških diskutanata. Ona ishranu ne posmatra onako kako je posmatra, ako ne baš većina, onda veliki deo populacije, i slepe i videće. Naime, ne posmatra je kroz podvrgavanje povremenim dijetama, nego kao sistem življenja. Samo tako se može regulisati metabolizam i rad svih čovekovih organa. Prekomerne dijete i naglo mršavljenje, na primer, može uveliko da optereti jetru, obzirom da se oslobađa velika količina štetnih materija. Njenim izlaganjem se ovde nećemo detaljnije baviti, pošto ćemo ga objaviti u jednom od brojeva naših časopisa. Diskutanti su često pitali da li da koriste ovu ili onu biljku, ali je ona odgovorila da je pogrešno uverenje da je, na primer, za zdravlje dobra kopriva, a da se ne vodi računa o ostalom delu ishrane. Poznato je da su neke biljke vrlo korisne organizmu, ali one same po sebi, ako se ne obrati pažnja na celokupnu ishranu, ne mogu mnogo pomoći.
Druga tema na Savetovanju bila je nasilje u porodici. Kako reče Jelena Stojanović, često na nasilje obratimo pažnju samo kad je u našoj neposrednoj blizini ili u našoj porodici. Ako je nasilje nad ženama za njih traumatično, onda je još traumatičnije za žene sa invaliditetom. Za tu temu imali smo i kompetentne gošće: predsednicu udruženja „Peščanik“ iz Kruševca Snežanu Jakovljević i Slavicu Stanojlović-Urošević, aktivistkinju udruženja. Gospođa Jakovljević nam je najpre u nekoliko reči predstavila udruženje. Udruženje žena „Peščanik“ osnovano je 2000. godine kao ženska nevladina organizacija koja se bavi osnaživanjem žena, uključujući naravno, i podršku ženama koje su izložene nasilju, kao i javnim zagovaranjem za unapređenje položaja žena. Aktivnosti su im seminari i medijske kampanje čiji je cilj borba protiv svake vrste diskriminacije žena. Od februara 2009. godine imaju i SOS telefon za pružanje podrške ženama izloženim nasilju, što podrazumeva psihosocijalnu i pravnu podršku. Na tom telefonu radi nekoliko žena-volontera koji su edukaciju stekli u Autonomnom ženskom centru u Beogradu. Inače udruženje je, u saradnji sa mnogim organizacijama Rasinskog okruga, koje zajednički nastupaju kao mreža žena Rasinskog okruga, pomogli da se u Aleksandrovcu, Trsteniku i još nekim gradovima, naravno i u Kruševcu, oforme punktovi na kojima žene izložene nasilju mogu da dobiju adekvatnu pravnu i drugu podršku. „Peščanik“ je i članica Mreže žena Srbije, zajednice 27 ženskih grupa koje direktno pomažu ženama u situacijama nasilja. Čestitajući Savezu 70 godina postojanja i rada, gospođa Jakovljević je istakla da žene treba što više da se umrežavaju, kako bi zajednički nastupale u odbrani svojih prava. Udruženje je imalo saradnju sa organizacijama osoba sa invaliditetom, ali ne i sa Savezom slepih.
Gospođa Stanojlović-Urošević je govorila malo direktnije o nasilju nad ženama. Ona je rekla da se ovo udruženje bavi neformalno nasiljem nad ženama od samog početka, a formalno od 2004. godine i da pitanje nasilja smatraju pitanjem osnovnih ljudskih prava. Do sada se na njihov SOS telefon javilo oko 350 žena a u organizaciju je došlo više od 300 žena. Organizuju i smeštaj žena u sigurne kuće, ako one to žele. Postoji više vrsta nasilja: fizičko, psihološko, ekonomsko, verbalno… Probolem je što se žene veoma teško odlučuju da pozovu SOS telefon, pa to urade tek kad nasilje uzme maha. Osim organizovane pomoći, volonterke na tom telefonu trude se da ženi koja poziva na neki način vrate onu snagu koju je imala pre nego što je nasilje počelo i da je ohrabre da pokuša da živi životom kojim je živela pre početka nasilja. Ona je rekla da je problem u tome što žene, kad počnu da govore o tom nasilju, često nailaze na još veće probleme nego što su ih imali, a to su problemi nerazumevanja okoline, budući da je naše društvo još uvek u osnovi patrijarhalno, što znači da žena treba sve da podnese i da je ona ta koja treba da iznese sve teškoće na svojim leđima. Ne samo da ih ne razumeju ljudi, nego, nažalost, ni institucije koje bi trebalo da ih razumeju. Diskutantkinje i diskutanti su se interesovali da li se radi nešto više od pukog smeštaja žene u sigurnu kuću, gde niko ništa s njom ne radi na nekakvoj njenoj rehabilitaciji, tj. da se ponovo vrati svojoj porodici. To uključuje i rad sa nasilnikom. Gospođa Jakovljević je odgovorila da je u svetu standard jedan krevet u sigurnoj kući na 10 hiljada stanovnica. Srbija nije ni blizu tom standardu. Postoji 14 sigurnih kuća i 22 SOS linije. Nema nacionalne linije i ne radi se, nažalost, na osnaživanju žena. Srbija je potpisnica Konvencije Saveta Evrope o prevenciji nasilja nad ženama, ali je rezervu stavila na jedan član koji se odnosi na nadoknadu štete koju je žena pretrpela u nasilju, u slučaju da nasilnik nema od čega da plati tu štetu. Država je time jasno stavila do znanja da nema novca za takvo nešto. Ratifikacija Konvencije dozvoljava da se na dva člana stavi rezerva, a ovaj član je zaista važan. U Srbiji nema stvarne besplatne pravne pomoći ženama, mada će mnoge opštine reći da je imaju. Sigurne kuće su nužno zlo, odnosno prelazno rešenje dok zakon ne profunkcioniše. Nije obezbeđena ni podrška institucija, iako predstavnici vlasti govore da se treba obraćati institucijama i da će institucije zaštititi žene. Policija često neće da se meša, govoreći da je žena sama birala muža, pa neka sad sama i rešava problem. Jedna od diskutantkinja je rekla da je najbolje da taj problem same reše, kao što ga je rešila ona, jednostavno tako što je pobegla od njega. Snaga treba da bude u samoj ženi, jer one nikada ne mogu biti poražene, nego nasilnici. Ovo je pozdravljeno burnim aplauzom. Diskusija je inače bila vrlo prisna i vrlo prijateljska, i videlo se da je glavni cilj razmena iskustava. Ocenjeno je i da je u tom slučaju razvod jedini način, jer kad jednom počne nasilje, s nasilnikom više nema pregovora. Ja sam u diskusiji pomenuo jednu temu o kojoj bi možda moglo da se drži celo jedno savetovanje, a koja je naišla na razumevanje kako publike, tako i gošći iz „Peščanika“. To je nasilje nad slepim devojčicama (kasnije i devojkama) od strane njihove porodice, koje okolina u stvari ne vidi, jer se maskira kao briga o detetu, pa se roditelji maltene smatraju žrtvama. Naime, po nekakvoj mojoj teoriji, kad se rodi invalidno dete u porodici, mnogi to smatraju nekom kaznom, za koju, kad ne mogu nikog, okrive to invalidno dete, pa mu u životu prirede pakao koji je, kako oni misle, i ono njima priredilo. Tako to dete ostaje ne samo prezaštićeno, nego mu ne daju nikakvu slobodu ni samostalnost. Ne daju mu da raspolaže svojim novcem, mora da se ponaša maltene kao u kasarni, a roditelji i u njegovoj 40. godini daju sebi pravo da ga istuku.
U popodnevnom programu Savetovanja trebalo je da učestvuiju i članice Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje. One nisu došle zbog saobraćajne nesreće koju su imale, pa se program u zadnjem momentu morao menjati. Kako je i zamišljeno, program je bio radioničarskog karaktera, ali se potvrdila ona stara da najbolje ispadnu one stvari koje se dogode spontano. Tako je bilo i ovoga puta. Naime, žene su pozvane da ispričaju svoja iskustva kad je u pitanju samostalnost. Kao prvo, ispostavilo se da žene nisu u organima Saveza na lokalnom nivou tako nezastupljene kao što se misli. Ima ih u organima upravljanja u mnogim organizacijama, a u upravnim odborima nekih od njih čine i većinu. Kao drugo, ako je suditi po uzorku koji je došao na ovo Savetovanje, vrlo malo njih se samostalno kreće, ali su zato mnoge od njih samostalne što se tiče poslova vođenja domaćinstva. Neke imaju i personalne asistente, a nekima pomažu članovi porodice. Kod slabovidih, naravno, sa samostalnošću ima manje problema. Do njih uglavnom dolazi kad se smenjuju dan i noć. Čuli smo i iskustva odlične koordinacije muža i žene, iako je njena samostalnost umnogome ograničena. Moderatorka celokupnog programa Savetovanja Jelena Stojanović (inače, odlično je obavila zadatak) u jednom je trenutku postavila pitanje, da li bi trebalo voditi računa o tome da li partner vidi ili ne, i što je još važnije, da li bi to trebalo da bude presudno. Na moje iznenađenje, većina, ili skoro sve, rekle su da je najvažnije da se partneri razumeju, a to da li partner vidi ili ne, iako jeste bitno i olakšava život ako vidi, nije presudno za uspešnu vezu i potonji brak.
Subota, 14. maj, bio je poslednji dan Savetovanja. Tačnije, radilo se samo sat vremena pre nego što su se učesnici razišli, noseći povoljne utuske. Najpre je Milan Stošić izrazio zadovoljstvo savetovanjem i istakao da treba održati jedinstvo u Savezu, jer ćemo samo tako očuvati sva naša prava u ovim turbulentnim vremenima. On je izrazio nezadovoljstvo činjenicom da, posle sprovedenih izbora u organizacijama, od ukupno 45 organizacija, u samo 9 njih su predsednici žene. To treba popraviti, jer se zna da žene imaju velike kapacitete i da mogu da urade vrlo mnogo. Zaključak koji su svi jednodušno prihvatili je da je Savetovanje bilo izuzetno dobro i da ubuduće treba raditi na tom radioničarskom delu, jer je ovaj koji je bio juče popodne bio izuzetno edukativan i pun iskustava. Ni ja nisam krio svoje oduševljenje savetovanjem i spomenuo sam i predlog da bi trebalo da se održi i seminar sa roditeljima slepe dece, kako bi im se ukazalo na moguće puteve kojim treba da idu u vaspitavanju svoje slepe dece (u ovom slučaju devojčica), kako ne bi došlo do prezaštićivanja te dece, pa samim tim i slabljenja njihove samostalnosti.
Razišli smo se zadovoljni, sa željom da naredno savetovanje bude još bolje i delotvornije.
Goran Pećanac

Slike sa savetovanja

Goran Pećanac i Jelena StojanovićMarija PrčićPredsednik saveza slepih Srbije Milan stošićUčesnice savetovanja v.b 2016
Učesnice savetovanja slika 2 v.b. 2016Učesnice savetovanja slika 3 v.b 2016Slavica stanojlović urošević udruženje peščanikSnežana jakovljević udruženje peščanik